PREMINUO JEVGENIJ PRIMAKOV Od protivnika do bliskog Putinovog savetnika
Jevgenij Primakov, sovjetski i ruski državnik, preminuo je u 85. godini života. Primakov će u knjizi istorije ruske politike ostati upamćen kao izuzetno poštovana figura, naučnik i izvanredan državnik. Zvanični Kremlj, na čelu sa Vladimirom Putinom, izrazio je najdublje saučešće zbog smrti bivšeg premijera.
- On je bio državnik, naučnik, političar, koji je iza sebe ostavio veliki trag - rekao je portparol ruskog predsednika Dmitri Peskov i dodao da je Vladimir Putin povodom smrti Primakova izrazio svoje najdublje saučešće.
- Predsednik je izrazio najdublje saučešće porodici Jevgenija Maksimoviča i onima koji su ga poznavali - rekao je Peskov.
Uzrok smrti nije saopšten.
Bio je u predsedičkom savetu Mihaila Gorbačova 1990. i 1991. Posle formiranja Ruske Federacije bio je direktor spoljne obaveštajne službe SVR od 1991. do 1996.
Primakov je rođen 1929. u Kijevu odakle se njegova porodica preselila u Tbilisi (Gruzija) gde je Primakov proveo detinjstvo. Diplomirao je na Moskovskom državnom univerzitetu.
Karijeru je započeo kao novinar, prošavši put od izveštača Državnog radija i televizije do komentatora u listu „Pravda”.
Šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, u vreme arapsko-izraelskog sukoba na Bliskom istoku, radio je kao dopisnik iz ratom zahvaćenog područja. U to doba svoju sudbinu tesno je povezao sa naukom.
Pošto je doktorirao iz oblasti ekonomskih nauka, s dobrim znanjem engleskog i arapskog jezika, postao je dopisni, a potom i redovni član Akademije nauka, zatim stupio na čelo Instituta za orijentalistiku i Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose. Krajem osamdesetih aktivno se uključio u politiku.
U vreme vladavine Mihaila Gorbačova član je najviših državnih institucija. U vreme vladavine Borisa Jeljcina bio je na čelu ruske spoljne obaveštajne službe, zatim na čelu ministarstva inostranih poslova.
Jevgenij Primakov bio je preteča ideje o današnjem BRIKS-u, s obzirom da je bio prvi ruski političar koji je predlagao uniju Rusije, Kine i Indije kao protivtežu Sjedinjenim Državama.
Bio je zagriženi predstavnik ideje muiltilateralizma, kao alternative hegemoniji koje su uspostavile SAD po raspadu Sovjetskog Saveza.
Primakov je imao i visoku poziciju u KGB, i to u periodu kada je sadašnji predsednik Rusije Vladimir Putin završavao svoju karijeru obaveštajca.
Na predsedničkim izborima 2000. godine, koji su odlučivali o nasledniku Borisa Jeljcina, Primakov je bio glavni protivkandidat Vladimiru Putinu. Međutim, dva meseca pre izbora, 4. februiara 2000. godine, on je u televizijskoj emisiji objavio svoje povlačenje iz predsedničke trke, omogućivši sadašnjem predsedniku Rusije da nesmetano zauzme svoje mesto u Kremlju. Nakon toga, pridružio se Vladimiru Putinu i postao jedan od njegovih važnih saradnika i savetnika.
Koliko naredne, 2001. godine, postao je predsednik Privredne i industrijske komore Rusije.
Dve godine kasnije, 2003, kao specijalni izaslanik Rusije otputovao je u Irak i razgovarao sa Sadamom Huseinom, kako bi mu preneo poruku Vladimira Putina, koji ga je ubeđivao ga da se dobrovoljno preda. To je bio drugi put da je Primakov imao blizak susret sa Huseinom, s obzirom da je za vreme Zalivskog rata takođe, samo tada kao izaslanik predsednika Gorbačova, putovao u Irak kako bi sa Sadamom razgovarao o prekidu sukoba.
Ostao je upamćen kao pragmatičan političar, koji je vukao poteze koji su možda nekada delovali neodgovarajuće tvrdoj patriotskoj struji unutar zemlje, ali su uvek bili u korist Rusije.
Početkom novembra 2004. svedočio je pred haškim tribunalom u korist odbrane Slobodana Miloševića.
Veliki prijatelj Srbije
Jevgenij Primakov ostaće upamćen u srpskoj javnosti po tome što je okrenuo avion i otkazao posetu Vašingtonu kad je 24. marta 1999. čuo za početak NATO bombardovanja SR Jugoslavije.
„Nije mi ni reč rekao (Boris Jeljcin, prim. aut.) kad sam se vratio. Kad sam ga telefonom iz aviona obavestio da se vraćam, pitao me je imamo li goriva do Moskve. I to je sve“, naveo je Primakov u intervjuu koji je 2009. godine dao za "Sputnjik".
Bivši ruski premijer je tada objasnio da ne veruje da je realno vraćanje pregovorima o Kosovu i Metohiji i na stanje pre proglašenje nezavisnosti, ali da treba rešavati pitanja koja se mogu rešiti, a jedno od njih je da severni deo Kosova treba dati Srbima.
„Ja ne verujem da se stvar može realno vratiti na pregovore, na stanje pre nego što je objavljena nezavisnost Kosova i priznata od mnogih, uključujući Crnu Goru i Makedoniju“, rekao je Primakov.
Bivši ruski premijer tada je rekao da smatra da je veoma dobro što je Srbija postavila pitanje Kosova pred Međunarodni sud pravde UN, za šta su mnogi glasali, ali da se postavlja pitanje šta dalje.
„Mislim da sada treba rešavati one probleme koji se mogu rešiti. Jedan od njih je, možda, predaja severnog dela Kosova Srbima“, kazao je Primakov.
Primakov je bio predsednik ruske Vlade u vreme kada je u martu 1999. godine NATO započeo bombardovanje SR Jugoslavije. On smatra da je Moskva tada „maksimalno pomogla Jugoslaviji, naravno, u okviru svojih mogućnosti".
„Ne može se o svemu govoriti za novine, ali, verujte mi, nismo nijednom otišli u Beograd praznih ruku“ rekao je Primakov, premijer u vreme dok je ruski predsednik bio Boris Jeljcin.
(Izvor) blic.rs
Nema komentara:
Objavi komentar